Добродошли у “Његош”, најмлађу и највећу школу у зрењанинској општини, где 1250 ђака и стотину запослених заједно, учећи једни од других, подстичући и охрабрујући се међусобно, кроз замке, изазове и, наравно, лепоте основношколског периода, истрајавају у достизавању заједничког циља.

А да би стигли до школе, неки наши ђаци пешаче и по четрдесетак минута, или прелазе магистрални пут без семафора, или долазе аутобусом са другог краја града у овај наш, најзападније лоцирани, Багљаш, са 18.000 житеља у “великој спаваоници”, без и једне институције културе, са маркетом и зеленом пијацом, видео-клубовима и кафићима, нарко.дилерима…Изазови на сваком кораку!

А ми, свеједнако, учимо оно што морамо као и оно што волимо, некада више, некада мање успешно, а оцењено, у просеку, увек преко 4,00; попунимо на хиљаде наставних листића и тестова, играмо се учећи и учимо играјући се, бивамо субјекти (а понекад и објекти!) наставнoг процеса, помажемо неуспешнима, упоређујемо се, такмичимо – сами са собом пре но са другима; два пута увежбавамо и онда одлично положимо квалификациони испит, уписујући се у жељену средњу школу.

И едукујемо се, на зато што нас Закон на то обавезује, већ зато што схватамо предности професионалне компетентности. Идеал нам није достизавање врхунца теоријских знања и вештина већ стављање на распологање свих наших потенцијала – да би се кренуло снажно напред!

Трудимо се да примењујемо савремену образовну технологију – опремамо већ другу информатичку учионицу и мулти-медија центар у коме се часови одвијају по нашим образовним софтверима, или се презентују продукти групног рада, или се са прецизно утврђеним задацима претражују сајтови на ЧОС-у, или израђују сопствене web-странице, уређује школски лист “Сунцокрет”. Ово нам омогућује 24-сатни приступ нету и 34 умрежена рачунара. И наш директор је умрежен са својим сарадницима!

Учествујемо и на безбројним конкурсима, освајамо награде (чак и оне вредне неколико десетина хиљада динара), обилазимо вртиће приказујући луткарске представе и игроказе или поклањајући играчке, увежбавамо фолклор, модерни плес, балет, мачевање, доносимо пехаре са спортских надметања а гимнастичарке и мале балерине представљају нашу државу у Европи.

Бринемо ми и о наших 75 Рома, укључени смо у пројекат Унапређивање образовања Рома у Србији. После дугог низа година, три ромска дечака су завршила осми разред а ове школске године то ће успети и првој девојчици.Четрдесет петоро деце од I до V разреда похађа, посебно за њих организовану, допунску наставу у току суботњег преподнева.

Ужину и школски прибор купујемо у школској продавници, једној од делатности амбициозно замишљене ђачке задруге у оквиру које ми и цртамо, штампамо и продајемо новогодишње честитке, израђујемо продајне предмете за Новогодишњи вашар а своју добит делимо са онима којима је потребнија.

Организујемо Изложбу старина процењену на неколико хиљада еура, дружимо се и са еминентним сликарима на нашем, већ чувеном, априлском “Викенду акварела”. Њиховим сликама оплемењујемо школски простор или их, уз дозволу, износимо на аукцију.

Викенд нам започне рекреацијом у школској сали, гледањем филмова или прављењем колача, одласком на позоришне представе или, још рађе – на школску журку са моћним разгласом, уз профи-лајт шоу.

Ни лети не посустајемо – домаћини смо одбојкашког кампа и фудбалског турнира, а баскет играмо, које ли дивоте, под рефлекторима!И не бојимо се суочавања са својим несавршеностима, преузимамо
одговорност за свој развој…И за своју посебност.

Увек нас можете видети како са широким осмехом прилазимо школи.

Ми волимо наш “Његош” !